NOĆNI SATI

Autor: Ina Stanković

Zadnje kapi crnila leže na dnu,

Taj očaj što je sreća nekad bila,

Opipljiv postaje skoro na dodir,

Gladak i hladan kao fina svila.

Bez glasa prolaze noćni sati,

Ostali bez besa i krika,

Udavljeni leže u dnu čaše,

Čekaju poslednji pokret bez stida.

Leluja svetlost upaljenih sveća,

Igraju se senke oko čaša vina,

Pašće koja latica svenulog cveća,

Na mestu gde nekad slika sam bila.

Ostaše nemi svedoci našem bolu,

Kao dokaz da nekad smo bili,

Sada uveliko prošlost koja čeka zoru,

I dva prstena odložena na stolu.

Datum kreiranja: 20 novembar 2018

VINO JE LJUBAV

Autor: Svetlana Bogićević

Primakla je usne svoje,

tog slatkastog vina čaši,

dotakli su se tog trena

svi šareni svetovi naši.

Ja uvek oporo biram,

jer istinu brže mi veli,

svakim gutljajem strasti

sve manje nas toga deli.

Jedno drugom smo bliži,

dok srce kuca sve jače.

uz vino se lakše smeje,

još lakše se iskreno plače.

Ovo božansko piće

ohrabrenje nam daje

da bliske stopimo duše,

da delimo zagrljaje.

Da kažemo jedno drugom

sve što nikada nismo,

vino je emocija čista,

najlepše ljubavno pismo.

Njime mi zalivamo

sve bitne uspomene.

zaboraviti ne mogu

taj ukus vina sa usne njene...

Datum kreiranja: 20 novembar 2018

GROZD SVEVIŠNJEG

Autor: Jasna Milenović

Svevideći moj

Gozd sam u Tvojoj

Svemoćnoj Ruci.

Iz svakog mog

(krvavog) zrna

Cediš Kapi Žudnje

Navek žednima.

Zrno sam

Tajnih Ljubavi

Što skupljaju kapi

Ukradenih poljubaca.

Zrno za ratnike,

Kojim se pričešćuju,

I sokole

Pred bitku.

Zrno,

Za nerotkinje,

Što rumenom krvlju

Tvoga soka

Krv svoju

Plodom

Zarobiti bi htele.

Zrno,

Za svetkovine

Na kojima krv uzburkava,

I Ljubavnici, Ratnik i Nerotkinja

U kolu zaigraju.

Zrno sam

Što putir

Suzama puni

Skrušeno

Uz visoki zvonik

Ka tebi gledajući:

Svemogući moj,

Tvoj sam Grozd.

Evenka i senka

Tvojih promisli –

Cedi,

I pretači

Iz mene

Tu vi(li)nsku slast.

Dogod me ima.

Datum kreiranja: 20 novembar 2018

ODA LJUBAVI I VINU

Autor: Katarina Majić

Ja, samouverena i nestrpljiva provincijalka.

Prvo sam vino popila sa tobom.

U toj čaši, prepoznao si moj odjek,

Kao udar starog crkvenog zvona,

Uz koji sam rasla.

Setio si se mojih bosih nogu.

Poezije drveća koje sam nazivala svojim.

Biljaka sa kojima sam pričala.

Stavio si mi zlatni oreol oko glave i rekao:

Leti!

Od tada letim.

Nad čokotima i suncokretima.

Nad pšenicom i oranicama.

Ima me svuda.

I u pupoljcima i u lastarima.

Kljucam prepukla zrna,

Sunčam se na mesečini,

Ogrezla u crveno vino južnih zrenja.

Dok motam klube ogromne svetlosti.

I ruke mi u dubokoj pređi Mlečnog puta,

Ne znam jel’ to tvoja koža,

Il’ samo tanini istkani po njoj.

Spustim glavu na mahovinu.

Meku i prijatno hladnu, tu pod čokotom,

u svaki zalazak Sunca.

Prhnu krila tek po koje ptice. Zaspim.

Umrem od lepote.

Metar dalje oživim.

Pa vidim stvari u slojevima.

Široko, šire, sa svakom crvenom čašom sve dublje.

Ne tonem, letim.

Otrovna nežnost uvuče mi se u uho pa

podignem tu rumen čašu,

visoko, iznad naših glava.

Ona preliva, pa nazdravlja:

Suncu, Zemlji, i Nebu!

Nazdravlja čokotu,

Nazdravlja paoru,

Težačkim rukama,

Dubokim dušama,

Setnim suzama,

Našim životima.

Nazdravlja dobroti i čistoti,

Nazdravlja tebi i meni,

Nazdravlja ljubavi i slobodi,

Hrabrosti i upornosti!

Sve je to stalo u tu čašu,

I mnogo više...

Baš kao u duše naše,

Što se u tom opijenom zanosu prepliću i lete,

Nad čokotom...

Datum kreiranja: 20 novembar 2018

VRTOVI SU RAJSKI ISPOD FRUŠKE GORE

Autor: Jovan N. Bundalo

U Božijem vrtu gde grozdovi zriju

a zlaćana rosa, k’o biserje sija

apostoli vino iz putira piju

u kapljici svakoj blista poezija.

Ispod rajskih breza uz vino se peva,

isto kao kod nas u krčmi kraj druma,

opijena duša čudne snove sneva

svašta može stići iz pijanog uma.

Apostol se jedan pitao za stolom,

u prekrasnom skladu nebeskih visina:

Kako bi se duša nosila sa bolom,

ako jednog dana ponestane vina?

A kad kaza društvu mudrovanja svoja,

nastade pometnja u rajskome hladu

i razvi se priča puna nespokoja,

zateče ih jutro u teškome radu.

Mudrovali svu noć nad nebeskom mapom

plovili kroz svemir, na sva četiri kraja

tražili su mesto pod nebeskom kapom

da u njega grožđe prenesu iz raja.

Amazonske šume prepune su vlage,

a sever Evrope hladan je i leti,

pronađoše srećom, zemlju klime blage

i na Frušku goru rajska lađa sleti.

Tako Irig posta prestonica vina,

kalemi su stigli iz vrtova rajskih,

posta grožđe ukras sunčanih padina,

kupale ih zore sa kišama majskim.

Portugizer mladi i devojke piju

uz njega se širom otvaraju duše

zanesene slašću lepe snove sniju

iz kristalnih čaša slavuji pevuše.

Sav opijen srećom plovim ka vrhuncu,

uz mirise vina, grlim ženu dragu,

razdragan k’o dete šaljem molbu suncu

da u zrelom grozdu stvara novu snagu.

Datum kreiranja: 20 novembar 2018

Na 11. Mačkovom danu mladog portugizera, direktorka Srpske čitaonice iz Iriga, Vera Novković, je proglasila pobednike našeg konkursa za najlepšu pesmu o vinu, a to su:

1. nagrada: „Vrtovi su rajski ispod Fruške gore“, autor Jovan N. Bundalo iz Beograda,

2. nagrada: „Oda ljubavi i vinu“ autorke Katarine Majić iz Beograda,

3. nagrada: „Grozd svevišnjeg“ Jasne Milenović iz Sremske Kamenice,

1. pohvala: „Vino je ljubav“ Svetlane Bogićević iz Novog Sada,

2. pohvala: „Noćni sati“ Ine Stanković iz Beograda.

Klikom na naziv pesme možete pročitati svaku od pesama.

Dobitnicima još jednom iskreno čestitamo i zahvaljujemo se svima koji su poslali svoje pesme!

Datum kreiranja: 20 novembar 2018